Епископ стобијски Давид: Педесетница!

01mostar

Преосвештени Епископе, најсветије и древне Епископије захумско-херцеговачке и приморске, г. Григорије, допустите да Вам се, на почетку овог обраћања, срдачно захвалим на позиву да, на овај велики дан за нашу православну Цркву, дан силаска Духа Светога,  овде у Мостару, заједничаримо у божанственој Евхаристији. Евхаристијско сабрање је наша отаџбина и наше јединство које превазилази све створене границе овога света, а Ви сте, Деспота, кир Григорије, као онај у чије се име служи Евхаристија у овој Епископији, управо делатељ изражавања тог јединства и саборности наше Цркве, а праобраз тог јединства јесте јединосушност Свете Троице; те, управо зато и Христос у његовој првосвештеничкој молитви говори, молећи се: „да буду једно као што смо ми једно“ (Јован. 17. 22). Следствено, рекао би да је животно дело сваког Епископа да чува и обезбеђује јединство и саборност Цркве. Животно дело и Блаженејшег Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована јесте исцељење раскола и – у нашој земљи, после дугих година – успостављање саборне Евхаристије, ван које, по речима светог Кипријана Картагинског: нема спасења! Управо због тога, под лажним оптужбама, ево и у овом тренутку када ми стојимо на ову благословену херцеговачку земљу, Архиепископ охридски Јован чами по затворима и Црква бива гоњена са циљем да буде уништена; видели сте и сами како то раде, брате Владико Григорије, јер сте као изасланик Сабора били на суђењу у Скопљу и у судници сте се сусрели и говорили са Архиепископом охридским Јованом. Као што кажу оци Цркве: раскол је одвајање, одбацивање саборности, дакле суштински одбацивање, а само лицемерно говорење симбола вере у једну, свету, саборну и апостолску Цркву. Ипак, једно могу да посведочим: да нити Архиепископ охридски Јован, нити било ко из Цркве, дакле нико не мрзи наше расколнике, гонитеље Цркве, него колико нас више гоне, толико их више љубимо и чезнемо да буду једно са нама у саборности Цркве, коју је Господ стекао крвљу својом! Ми не би могли да се похвалимо да је та љубав наш изум, већ смо ту љубав видели у Цркви, и живећи у Цркви она постаје наше свето наслеђе. Управо Свети Дух је тај који је Цркву направио посластичарницу љубави и радионицу нашег спасења. О томе сведочи и Ваша дарежљива и самопожртвована љубав да нас позовете да се заједно причестимо Телом и Крвљу Господа Христа, на празник силаска Светога Духа. Сагласно светоотачкој теологији није могуће да Логос буде лишен духа. Он има Духа, али овај Дух, чији силазак у виду огњених језика данас празнујемо, није сличан духу човечјег слова, каже свети Дамаскин. Јер Дух који исходи од Отца и сапутује Логосу је жив и Он је личност, то је трећа ипостас Пресвете Тројице, то је Дух Свети. Према иконичним тријадама отачке теологије, код човека постоји веза ума, логоса и духа, али они нису ипостаси, насупрот односу Оца, Логоса и Духа који је однос испостасних бића, однос трију јединосуштних личности.

Дакле, сведочимо да Свети Дух, који је посебна личност у вечним односима Свете Тројице, у домостроитељном јављању врши особито дело освећивања и усавршавања свега, заједничком вољевом енергијом трију личности. У срцу Божјег домостроја, тајна данашњег празника, тајна Педесетнице је конкретно освећујуће дело Утешитеља. У теологији боја, дакле на икони Педесетнице видимо  усавршавајуће и есхатолошко кретање, и сагласно нашем богословљу, ова икона управо описује – даривање живота! Сво саздање, да би уопште могло да постоји, прима енергију Духа Светога. Коначно, ево, све дише дахом Духа Светога.

02mostarОва облагодаћеност је у природи нашег рода, и ако допустите да употребим ту реч, ова вдахновљеност Духом Светим је истински имиџ православних, те отуда и произлази то што ми увек можемо слободно да говоримо о будућим и развојним настанима, јер захваљујући Духу Светом развој јесте суштинска одлика Цркве, и да још можемо да разумемо домостроитељско пројављивање Свете Тројице у саздању и историји. Тако се и историјски континуитет непрекидно обнавља изливањем дарова Педесетнице. Зар није тачно, возљубљени, да и сви ми, увек изнова и изнова, призивамо Духа Светог да нам дође у нашим свакодневним животима као освећујућа и преображавајућа енергија и да порази сваку паразитску силу. Истовремено, искуство нам говори да ток освећивања живота није идиличан. Битке, подвизи и стална искушења се збивају свим људима који напредују у освећујућим силама, које човек у Цркви прима као дар. Долазак благодати се не изнуђује аскезом, него благодат оправдава аскезу. Дах Духа Светога гради, чува, садржи силу и све продужује, сагласно речима псалмопојца: „кад им пошаљеш Духа Твога, опет се изграђују“ (103. 30). То је тајна јављања Тројичног Бога свету, свету који се усавршава изливањем дарова Духа Светога.

Ова енергија Духа Светога нам и сада долази као благодат. Реч је о силаску Духа Светога, те се тако остварује јединство Бога и човека, у оквирима једног тела, једне заједнице, једне саборне Цркве. У Цркви је благодат Духа Светога благодат која обожује, ван Цркве је благодат колико да се преживи. Као што каже један савремени теолог, силазак Духа Светога није неки магијски додатак човековим могућностима. Дух силази на нашу природу не измењујући оно што наша природа јесте, него њен начин постојања, начин формирања наше личности. Када неко каже да је данас рођендан Цркве, то не значи да се данас оснива нека институција, него рађа се „нова твар“, односно да Педесетница није нешто што се десило само једном, него је силазак Светога Духа чињеница која трајно устројава Цркву.

Стари Израиљ је био жедан када је Бог деловао у Старом Завету, када је чудотворио и учинио да од једне карпе потече вода. Тако су били спашени стари  Израиљци. Са овим чудом је предвозвештена нова вода новом Израиљу, жива вода коју је Христос донео жедном човечанству. Жедни смо Бога макар и да то не разумемо увек. Две су велике жеђи: Бог је жедан човека и човек жедан Бога.

Преосвештени Владико, сви ми који смо са Вашим благословом данас дошли из Р. Македоније, утолили смо жеђ тиме што смо видели Вас, Ваш клир и народ, евхаристијски потврђујући наше нераскидливо јединство; када опет будемо ожеднели, ми ћемо опети хтети да пијемо из овог предивног извора; али да знате да и Вас увек чекамо код нас, да је наша вода и ваша вода.

Возљубљени у Христу, браћо и сестре, Дух Свети је најживија нада човечанства, нада која нас без престанка потсећа на отворене хоризонте усавршавајућег хода људског. У том Духу да се увек сусрећемо, да увек отварамо наше хоризонте и да се увек усавршавамо учествујући у благодатне енергије које Свети Дух излева у Саборној Цркви, светим молитвама Владике захумско-херцеговачког и приморског г. Григорија, сада и увек и у све векове векова.

Педесетница, 23.06.2013, Мостар