Епископ стобијски Давид: Богородица Тројеручица!

gorica

Преосвештени Епископе најсветије горњокарловачке Епископије г. Герасиме, Преосвештени Епископе далматински г. Фотије, часни отци, преподобно монаштво, возљубљени у Господу,

допустите да вам на почетку овог обраћања пренесем срдачне поздраве и молитвене жеље за свако благопоспешение, молитвене жеље које вам из скопског затвора „Идризово“ шаље Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован, у чије име и долазим. Вама је познато да је Архиепископ охридски Јован, у његовом подвигу саможртвене љубави, већ седми пут у затвору само због чувања саборности и јединства Цркве! А, они који мрзе саборност Цркве и овоземаљску политику претпостављају небесној политици т.ј. најскупоценијој саборности Цркве, они већ једанаест година без престанка прогоне страдалног Архиепископа и Архиепископију којој је он Претстојатељ. Зашто вам ово говорим? Јер код вас, Епископе горњокарловачки, и код ваше словесне пастве, препознајем ону саможртвену љубав, од које гори, али не сагорева и Архиепископ охридски Јован, када каже – да ми и не би могли да се назовемо Црквом, уколико врата наших срца нису увек отворена управо и за оне који нас без престанка прогоне!

Та заједничка љубав своје корене има и у љубави Пресвете Богородице, која и данас чудесно спаја горњокарловачку Епископију са Охридском Архиепископијом. Ви знате да је свети Сава донео, из Палестине на Свету Гору, икону Богородице Тројеручице, која је исцелила руку великог заштитника икона, светог Јована Дамаскина. У време цара Душана, као велики благослов икона је из Свете Горе пренесена у Скопље на царском двору и налазила се у Скопљу пре него што је однесена у Студеницу, те затим, чудесним начином враћена на Атосу. Пресвета Богородица је и данас заштитница Скопља, она се и данас налази у затвору у Скопљу, она и данас чува и даје снагу Архиепископу охридском Јовану да поднесе страдања ради очувања неподељеног хитона Сина њеног и Господа нашег Христа; исто као што и овом светом месту даје снагу да опстојава на овим предивним просторима између потока Радоње и реке Коране. Зато, нама је једноставно немогуће, не због тога што смо обавезани, него због љубави, Ваше Преосвештенство, нама је немогуће да се не одазовемо Вашем братском позиву да Вам саслужујемо на данашњим торжеством!

Дакле из града Пресвете Богородице долазимо у овај пустињски град, у овом манастиру поред старе Горице, где је градио још Епископ Данило (Јакшић), почетком 18 века; а, Ви Владико Герасиме настављате, обнављајући темеље древног православног Хришћанства у Хрватској. Радујемо се овом пустињском граду пуном светих људи. Допустите да потсетим да се у Новом Завету сви чланови Цркве називају светим. Овај назив, вероватно после завршетка прогона у првим вековима Хришћанства, започели су да дају особито мученицима и исповедницима, као и онима који су се пројавили светим животом. У свести ране Цркве, кад би се поменула светост, увек је Богородица била први узор светости, а то предање одавање части Мајци Божјој, ево Црква негује и данас. Сагласно Седмом Васељенском Сабору богослужење се одаје једино Тројичном Богу, а светитељима се одаје част! На који начин се одаје част о којој говоримо? Један од начина је управо овај начин на који, вођен несагорљивом љубави према Богородици и Мајци свих нас Хришћана, поступа Преосвештени Епископ г. Герасим, градећи, посвећујући и освећујући овај храм Пресвете Богородице.

Сагласно православном предању, Пресвета Дева Богородица, била је предвечно изабрана од Бога, како би послужила тајни божанственог Домостроја. Као и сви људи, родила се са прародитељским грехом од којег се ослободила освећујућом силом Духа Светога и њеном жељом. Све је то њу удостојило да роди Христа и да остане Дева «προ τόκου, εν τόκω και μετά τόκον». Дакле, њена лична светост плод је њене воље у садејству са божанственом благодаћу и управо то претставља тип светости за сваког Хришћанина.

Тако, роћење Христово које се збило једном од Пресвете, понавља се тајанствено у срцу сваког православног верника. Сваки од нас духовно узима место Богородице и приноси се како би родио и обликовао Христа у своме постојању. Као што каже свети Симеон Нови Богослов, зачињемо, дакле и ми Логоса, не телесно како што је то учинила Богородица, него духовно. Јер само једном је Господ узео тело од Деве, те због тога што није могуће да се роди на тај начин од свакога од нас, шта мислите шта Он ради? То Тело и Крв Његову које је примио од пречисте утробе пренепорочне приснодеве Марије, даје нама и данас, и овде, на овој Литургији и на свакој саборној Литургији – да се причешћујемо Њиме, обожујући тако наше биће, наше постојање.

Обожујући наше постојање, једино тако, дакле, ми можемо истински да узносимо част Пресветој Богородици, једино тако можемо да видимо свакодневно чудотворно присуство Пресвете Богородице у нашим животима. Јер, пазите, и фарисеји су гледали Христа, али нису веровали у Његова чуда! Зашто? Јер су имали у себи змију зависти и егоизма. Чуда нису критеријум нашег живота, наш критеријум јесте Једна Света Саборна и Апостолска Црква, чуда су само помоћ добронамерним људима. Чуда немају никакву улогу код оних који су духовно мртви. А духовно мртав је онај човек који мрзи, онај који подмеће из мржње и зависти, онај који прогања друге људе, а притом се претставља као Хришћанин.

Али, Црква, не схоластички, него дејствително живи чудо као своју свакодневицу. Чудо у Цркви није нешто паралогично, него надлогично. Надлогично је ово што се данас збива на овом посвећеном месту, јер све се збива у духу Васкрсења. Видите и сами да је најбоља проповед само искуство које стичемо овде поред Пресвете Богородице, која нас је сабрала из различитих крајева, јер да се неко труди да својим животом подражава Пресвету Богородицу, зар то не претставља чудо! Чудо изнад свих чуда јесте данашње унутрашње обнављање, рушење старог човека у нама и живот у Васкрслом Христу, рођеног од Пресвете Богородице.

Да раширимо свој поглед не сводећи га само на овоземаљске бриге, него да продужимо даље, како би чисто сагледавали хоризонт Царства Небесног. И да молитвама Претстојатеља евхаристијског сабрања богомспашаване Епископије горњокарловачке, г. Герасима, да се сви заједно покажемо становници Небесног Јерусалима заједно уз Мајку свих нас, Пресвету Богородицу, сада и увек и у векове векова.

у манастиру Горица, Карловац, Хрватска, 25.07.2013